jelena-stozina

Uncategorized

Durmitor: pisma

Jednog dana kada se probudim daleko odavde i na dnu torbe ne budem imala povratnu kartu podići ću ruku u vazduh i na jutarnjoj svjetlosti posmatrati planinu koju sam tetovirala po svojoj koži.

Jednog dana kada se probudim daleko odavde i na dnu torbe ne budem imala povratnu kartu znaću put do kuće. Ali mi put do kuće neće biti potreban.

Znaš, nisam od onih koji će, gdje god da sklope oči vidjeti svoj početak. Ja sam od onih koji će ga namirisati u prolazu, sasvim slučajno, u uskoj uličici kojom silazim pravo u srž svog bića, sjetiću se na kom je ognjištu ono kovano.

Mene moja planina boli i voli.

Voljela bih da me je više voljela.

Voljela bih da nisam toliko plakala u njenom krilu.

Voljela bih da me nije natjerala da pišem.

A nije planina kriva za moje rane. Ona ih je uvijek samo vidala.

I zato ću osjećati nju. Ne nešto i nekog.

Mada bih u trenutcima kada sam samo čovjek voljela da imam koga da se sjećam.

Voljela bih da sam imala prijatelja na planini.

Voljela bih da sam imala nekog ko je bio sasvim moj.

Voljela bih da sam se zaljubila na planini.

Ali nisam.

Voljela bih da je neko čitao poeziju na toj planini.

Voljela bih da su tamo bili neki ljudi koji su vidjeli u njoj ono što sam ja.

Voljela bih da su tamo bili neki ljudi koji su u meni vidjeli ono što jesam.

Voljela bih da su tamo bili neki ljudi koji bi mi dopustili da budem ono što jesam.

Ali onda ne bih znala koliko iglica raste na jednoj grančici jele, koliko ima pahulja u jednom pramenu kose i koliko zvijezda broji nebo izmedju krovova i borova.

Koliko snijegova je potrebno da ohladiš grudi.

Koliko leda da okuješ grudi.

Onda bi me oblikovali ljudi, ne planina.

Možda onda ja ne bih bila ja.

Onda bih bila čovjek, a ne rijeka.

Možda ne bih ni pisala.

Ni putovala.

Možda je sasvim divno.

Sasvim u redu.

Možda je blagoslov rasti sam.

Nemati dom. (biti dom)

Odredište.

Ni plan.

Sem:

Pobjeći sa planine.

Vratiti se onda kada ja izrastem u melem za nju.

Ne danas.

Ne sa dvadeset.

Onda kada me uštine i kaže:

“Ustaj vilo, sve je bio samo san.“

jelena-klupa

dsc_1298

bojana-durmitor-3

zasredinu-jelena7

 

 

 

 

 

Оставите одговор